PODIJELI

Kada sledeći put pomislite kako ste umorni od svakodnevnih obaveza koje imate oko svojih klinaca, setite se Branka.

Šestogodišnji Miloš Lukić sa Jabuke iznad Prijepolja prekjuče je, drugi dan zaredom, od kuće do škole i natrag morao da putuje 11 kilometara, ali na plećima svog oca Branka zbog snega visine i do 80 centimetara koji je okovao seoske puteve.

Lukići žive u zaseoku Mihailovci, u zadnjoj kući na kraju sela, uz samu granicu sa Crnom Gorom. Najmlađe od svoje četvoro dece, koje pohađa predškolsko u izdvojenom odeljenju OŠ „Mihailo Baković“ do petka je vozio automobilom. Više se tim putem vozilom ne može, zameo ga je sneg debeo 70-80 centimetara, a mašine iz Prijepolja nikako da pristignu da pročiste drum.

– U ponedeljak škola uopšte nije radila jer joj se nije moglo prići. U utorak i sredu je nastava normalizovana, a ja sam svog sina do škole morao da nosim na krkače. Na ramenima mi dete, u ruci lopata da pravim prtinu. Potom se vraćao kući da obavim nedoložne poslove, oko troje ostale dece i stoke, a onda ponovo do škole da uzmem Miloša i vratim ga kući, opet noseći ga na leđima i lopatom pretći sneg. A od mog domaćinstva do škole je pet i po kilometara u jednom pravcu – ispričao je Branko Lukić za “Blic”. Sat i po Branku i njegovom sinu trebalo je prethodna dva dana da dođu do škole. Još toliko da se vrate kroz smetove.

– Deo puta kojim idemo je ravan, deo vodi kroz šumu. U utorak ujutro, pedesetak metara ispred nas je protrčao vuk. Opazio sam ga, ali sinu nisam ništa hteo da kažem da se dete ne uplaši. Ipak, i Miloš ga je video. Povikao je: „Tata, je li ono cuko.“ Odgovorio sam: „Jeste, to je cuko“. Nisam ih viđao, ali sam od komšija čuo da su zaticali i medveđe tragove – kaže Lukić.

Izvor: blic.rs

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here